Blic komentar  - Kontra

Mirjana Bobić-Mojsilović | 04.05.2007

Češljevi vetra

Velike kulture razlikuju se od malih pre svega po jednom detalju - velike kulture daju, a u malim se otima. Poređenje se samo nameće - u selu Ernani, nadomak San Sebastijana, napravljen je muzej park - za skulpture genijalnog vajara Eduarda Čilide. To je onaj genije koji je napravio čuvenu skulpturu „Češljevi vetra“ na stenama Zaliva školjki. Mala Baskija zna kako da tretira ne samo svoje velikane, nego i vlastiti osećaj za lepo i uzvišeno. Svaki park, svaka zelena površina Bilbaoa, ukrašena je skulpturama - od Roberta Indijane, do ulaza za metro koje je „izvajao“ Norman Foster. Muzej „Gugenhajm“ u Bilbaou, delo O’Gerija, dolaze da vide turisti iz celog sveta.
U Beogradu, Peti parkić postaje slika našeg odnosa prema nama samima. Jedan park neko je prodao. Neko je to platio i hoće da zida zgradu. Građani se bune, organizuju demonstracije i noćne straže, u pomoć im priskaču ljudi kojima je dosta tranzicionog nemorala i demonstracije prerastaju u kulturnu manifestaciju. Peti parkić je prerastao u nešto mnogo više - u spontanu želju malih ljudi da ova mala kultura postane malo veća. Da se, kao u onoj pesmi, i bukvalno „otadžbina brani lepotom“.
Narod sa identitetom daće park i stene i centar grada, besplatno, svojim umetnicima. U kulturi poput naše, svaki park i stena i obala i centar grada pripašće onom „investitoru“ koji da više para. Naši vajari nemaju mnogo čemu da se nadaju - umetnost je ovde stvar politike, a ne stvar neprolazne lepote i čini se da bi „Češljevi vetra“ ovde ustuknuli - ne zato što nema vetra, ni Čilide, nego zato što nema, kod onih koji odlučuju o tome u šta ćemo da gledamo i pored čega ćemo da prolazimo, osećaja ni za šta, osim za prijatan zvuk šuštanja novca.
Peti parkić je samonikli društveni i kulturni projekat, konceptualni rad i performans. Otvorimo oči - ako je u planu i selidba Zoo-vrta, možemo biti sigurni da se na njegovo mesto neće useliti niko ko bi da poetski očešlja beogradsku košavu. www.mirjanabm.com

"Demokratski bez muke" Radio Beograd 2, četvrtak, 20. april 2007.

"Dizanje" radio B92 (nekoliko puta...)
 

Poligraf, 26. april 2007.

Ćosić: Verujem da retko ko u glavnom gradu nije čuo za Peti parkić na Zvezdari koji je u poslednje dve godine, u odsustvu vecih gradjanskih pobuna kakve pamtimo iz devedesetih nekako postao simbol gradjanskog otpora i borbe.
Sa jedne strane su građani koji žele da sačuvaju park a sa druge investitor koji ima dozvolu da izgradi stambenu zgradu

Između njih su grad, republika i policija.
Iz ove priče raste paradigma o suprotnim interesima građana sa jedne i gradskih i republičkih vlasti sa druge strane...

Ko tu postoji zbog koga? Grad zbog građana ili građani zbog grada?
Ovo pitanje između ostalih postaviću, večerašnjem gostu "Poligrafa", to je predsednik opštine Zvezdara i član IO DS-a Milan Popović...

http://www.b92.net/info/emisije/poligraf.php

"OKO MAGAZIN", Utorak, 24. april, 2007

Priča o Petom parku na beogradskoj Zvezdari već dugo nije samo priča o protivljenju stanara da se u njihovoj okolini na mestu zelene površine izgradi nova zgrada: Peti park postao je za poslednje dve godine simbol građanskog aktivizma. Šta su iz ovog primera naučili građani, a šta gradske vlasti i koliko će se na primeru Petog parka prelamati budućnost građanskog organizovanja u Srbiji?
 

Video 'download'   &  Video 'stream'

Utisak nedelje 22. april 2007.

Bećković: Tvoj utisak, a nije na listi?

Kremer: Moj utisak već nedeljama, u stvari sad već mesecima Peti parkić, sad da ne ulazim u priču šta je to, mislim da naročito gledaoci B92 i slušaoci znaju jer ste vi među prvima počeli o tome da izveštavate. Samo da kažem zašto, i to je jedino, nažalost, ne mogu da kažem svetlo na kraju tunela, nisam toliki optimista, ali to je jedino dešavanje u Srbiji mesecima unazad, od pre referenduma, izbora i svega gde autentično vidim volju građana i akciju da nešto učine da odbrane svoja prava. Ne čak ni da učine svoj život boljim, samo da odbrane da im ne bude još gore i da uspevaju to nekako da provuku, makar svako malo izgleda da će se prekinuti, i mimo stranaka i mimo nevladinih organizacija, od kojih se opet mnoge ponašaju kao stranke. I to je možda uz nešto optimizma grudva koja bi mogla da se zakotrlja jer taj problem, recimo, s divljom gradnjom i ugrožavanjem osnovnih prava ljudi koji žive po gradovima sigurno postoji u svim beogradskim mesnim zajednicama, opštinama i u drugim gradovima u Srbiji. Ako tu negde proradi, počne da se pravi kao kritična masa, da se građani samoorganizuju tako, to možda daje neke šanse jer mi smo ovim idiotskim, u smislu političkog idiotizma, idiotskim ustavom iz oktobra, koji je mene kao nesrbina i nepravoslavca učinio građaninom drugog reda kao i mnoge u Srbiji.

Bećković: Tu bismo sad mogli da polemišemo...

Kremer: To ti pokazuje, to je stranačka-crkvena država postala i zato i ne funkcioniše, zato je sve gore, stranke ne mogu da se nagode među sobom, crkva šlag preko toga. Prema tome, ne znam da li smem da se nadam da će i drugi građani poučeni primerom Petog parkića početi nešto direktno, samoorganizovano da preduzimaju i koliko to može da naraste iz baze da nešto promeni.

Umetnici brane Peti park
Piše: Dragana Nikoletić

Poznate ličnosti namerne da pomognu građanima poručuju da više nije reč o borbi za Peti park, već za zdrav odnos gradske vlasti prema građanima koji su je birali

Nedeljnik "Evropa"

Pobuna solitera

Vladimir Jokanovic

"Politika", objavljeno: 13.03.2007.

Protest stanara nekoliko solitera na Zvezdari protiv namere gradskih vlasti da uklone Zvezdarcima omiljeni decji park i na tom mestu izgrade poslovni centar izlazi ovih dana iz okvira lokalne komsijske borbe za igraliste i sve vise poprima oblike gradjanskog pokreta. Nisu zadovoljni radom gradske uprave, narocito kada je rec o urbanistickim resenjima. Gradska uprava, opet, nije zadovoljna ovim novim „otporasima" sa Zvezdare koji godinu i po dana vode bitku da sacuvaju decje igraliste. U ovom, u osnovi, komunalnom sporu, uprava je sada posegnula za teskom retorickom artiljerijom. Gradjani koji se bore da ocuvaju parkic za svoju decu navodno nisu – demokrate. Demokratija, objasnio im je ovih dana gradski arhitekta koji podrzava plan o izgradnji poslovnog centra, podrazumeva da se svi ponasaju po zakonu.

A sta su gradjani do sada cinili? Peticiju za ocuvanje Petog parka potpisalo je tri hiljade zitelja Zvezdare, koji su tako obavestili nesudjenog investitora poslovnog centra, nadlezne u opstini, gradu, Republici, predsednika Srbije i siru javnost da su u pobuni protiv beogradskih vlasti. Organizovali su Inicijativni odbor za zastitu Petog parka, postavili vebsajt na internetu i uporno obavestavali novinare, odnosno siru javnost o svim fazama unistavanja igralista.

Najpre su se pobunili protiv sece zdravih stabala, koja su rasla oko kosarkaskog igralista, a zatim su lupanjem u serpe, duvanjem u pistaljke i sirenama alarmirali komsiluk, koji se uvek okupljao kada je trebalo zaustaviti gradjevinske radove koji im nisu po volji.

Zvuci poznato, zar ne? Podseca na tradiciju gradjanskih protesta u Beogradu iz prethodne decenije.

Sta je nedemokratski i protivzakonito u pokusaju oko tri hiljade gradjana da ocuvaju park?

Poslednjih nedelja nacin njihove borbe posebno je zanimljiv. Nedeljom u 14 casova zakazuju koncerte na kojima se okupljaju stotine ljudi. Svirali su „Beogradski sindikat" i „Ajsbrn", bice jos svirke, a u cetvrtak gostuje novosadsko Pozoriste mladih. Peti park postaje svojevrstan Egzit u Beogradu i to besplatan, kako rece jedan od muzicara koji je nastupio na ovoj neformalnoj sceni. Nekolicina vozaca „Beotaksija" je u nedelju dosla na koncert „Ajsbrna", iako im rege i hardkor, priznaju, nisu omiljeni muzicki pravci. Culi su, kazu, da ce deca posle koncerta otici pred Stari dvor da predaju gradonacelniku svoje igracke. Da deca ne bi setala Bulevarom cak od Liona, oni su ih prevezli – besplatno.

Gradske zvanicnike bi to moralo da brine. Nije im jos kasno da preispitaju svoje odluke. To bi bilo bolje nego da se bave cije je ekskluzivno pravo na definiciju demokratije. Jer, prosecnog gradjanina lupanje u serpe, duvanje u pistaljke i protestna setnja neodoljivo podsecaju samo na jedno: na nepravdu koju treba ispraviti.

Bez šećera
Gorčin Stojanović - reditelj | 16.03.2007
Peti parkić i šesti princip

Nikada nisam igrao basket u Petom parkiću.
Neki mi je drugar tamo stanovao, nekad. Kad sam bio sasvim mali, igrao
sam fudbal na Novom Beogradu, tada se to nije tako zvalo, ali to se sada
kaže „blok 37“. Dopadalo mi se to što, kada dođem kod bake, u taj kraj,
taj grozni, omraženi Novi Beograd, možeš, ako si dete, da odeš na sve te
terene između zgrada i da tamo već bude sve što ti treba. Nisi morao da
stavljaš dva kamena ili dve školske torbe i obeležavaš gol, niti si
morao da odrediš mrlju na zidu koju valja pogoditi, pa se to zove koš.
Socijalizam je imao svoje prednosti, baš kao što tamo oko Četvrte ulice,
na uglu sa nekom od avenija donjeg Menhetna možeš igrati basket sa
ekipom iz kraja. Ako si dobar i ako imaš 20 dolara.

Hoću da kažem da je bitka za Peti parkić izuzetno važna bitka za
građansku emancipaciju u neoliberlanoj divljoj tranziciji. Odbrani li se
Peti parkić dezavuisaće se „šesti princip“, ideja da izbori nisu
potrebni, da je dovoljno da se dva-tri ambiciozna vlastodršca dogovore,
da građani nemaju nikakvu potrebu baktati se tuđom ili svojoj
odgovornošću, da je sve osim golog političko-lukrativnog interesa sasvim
nevažno.
Padne li Peti park, pobedi li „šesti princip“, Srbija će ostati ono što
je sada: problematična provincija na jugoistoku umornog kontinenta,
siromašna koliko i beznačajna.

Ako su već političari spremni da prodaju elementarne principe građanske
civilizacije za malo moći i/ili para, građani nemaju na to pravo: deca
političara neće živeti u ovoj zemlji. Samo će tu gostovati. Naša deca -
hoće.

I igraće basket u Petom parku. 

Inspiracije na Vashem sajtu su me podsetile na moj nekadashnji kraj na Novom Beogradu. Sada sam u Shkotskoj u Edinburgu na studijama i odavno nisam igrao basket ispred svoje zgrade, iako sam srecan da kosh josh uvek postoji. Otvorenih terena ovde nema, kultura je drugachija, a i nema se vremena od studija, brzog nachina zivota ili jednostavno odvratnog vremena, za odmor ispred zgrade, na suncu, pod drvetom, uz odjek basketare..

Nema lepsheg nachina za ustati na vrelo letnje jutro nego da vas probudi graja dece iz obliznjeg vrtica ispred solitera, kroz otvoreni prozor. To uvek volim kad dozivim kad dodjem na odmor i ne dajte da vam to iko oduzme! Evo stizem i ja uskoro u Beograd pa cemo da dodjemo na neki basket!

Pozdrav
Aleksandar V. G.

Stižu mejlovi...

"Re: NAS JEDINI POSAO JE DA OSPOSOBIMO SVOJU DECU DA ZIVE MEDJU ZVERIMA & KRIMINALCIMA"
Nije svet tako "crn" i perverzan kao Balkan.
Osposobite vasu decu da prepoznaju "ljutski shljam" i dajte im dovoljno znanja, veshtine da sami pronadju svoje mesto na zemljinoj kugli (najtezhi posao roditelja) ...
Kada "shljam" bude okrenut samom sebi, pochece da polako "jedu sami sebe" i nestanu u "otpadu istorije" (ali treba sachekati, prezhiveti do tada!)
Roditelji, ne napushtajte svoju decu, oni imaju samo Vas ...
Roditelj

From: "Dimitrije Vojnov"

Ja imam poprilicno bizarnu vezanost za Peti parkic.

 Naime, u blizini tog parka zive dvojica ljudi sa kojima sam svojevremeno bio blizak a sa kojima vise ne govorim zbog svojih kritika u kojima ih nisam postedeo. Tako da vec par godina retko svracam u taj kraj.

 Međutim, druga stvar je u tome sto sam ja takođe zrtva građevinske mafije u tom smislu da sam odrastao u kraju u kome su sve zelene povrsine sistematski utucene siledzijskom gradnjom, a posto je rec o starom delu grada i nasi zivoti su sistematski utuceni neprekidnim rusenjem kuca i zidanjem novih vec čitavih dvadeset godina.

 Iako zivim blizu Tasmajdana, nama deci je Tasmajdan bio nedostupan kad smo bili mali posto da bi dosli do njega trebalo je preci zaguljenu ulicu 27. marta sto danas kad sam odrastao deluje smesno ali mi je kad sam bio dete bilo nesavladivo. 

 U svakom slucaju, 
znam kako je kada kao mali nemas gde da se igras, 
nemaš parkic, nemas prirodu.

 To je veliki i objektivan problem 
i to niko ne može da porekne.

 To je fizicki hendikep za decu 
i zaista dugogodipšnji pritisak na njihov razvoj.

 Imati parkic u blizini je dar. 

Imati parkic do koga kada si malo dete mozes da dodes, 
a da tvoji znaju da si tu bezbedan, 
da ne rizikujes svoj mladi zivot prelazeci neku suludu saobracajnicu, itd.

A ako ga nemas.  

Onda si upucen da se vucaras po nekim betonskim prostorima 
između zgrada gde te maltretiraju komsije 
i vrebaju kola koja se parkiraju.

Onda se odreknes zdravog života, rekreacije 
i vremenom postaješ psihofizicki nesposoban za razne stvari.

Znam da ovo sve zvuci mozda malo sumanuto, ali baš je tako. 
Ja to znam jer u svom kraju parkic nisam imao.

I dan danas sa zaviscu gledam mesta gde deca imaju prostor da se igraju.

- Ovo je gradjanski protest, podvlacimo da nije politicki obojen, to je skup gradjana razlicitih zanimanja i nivoa obrazovanja.

- Nas ne zanima investitor, obracamo se iskljucivo gradskim vlastima i gradonacelniku koji za 20 meseci i posle niza nasih obracanja nije nasao za shodno da nas primi.

- Bezocna vlast u maniru 90-ih omalovazava gradjane smatrajuci ih poludebilima koji ce preci preko svake njihove kriminalne radnje.

- Vecina nas je rodjena i odrasla u ovom kraju, moje dete je prohodalo i naucilo da vozi bicikl na tom terenu, vandalizam i divljastvo ovde nece proci.

- Ovom narodu su oduzeli sve, posao, egzistenciju, buducnost, vecina nema para da posalje decu na letovanje ili da finansira bavljenje nekim sportom. Ta deca su provodila najveci deo slobodnog vremena na tom kosarkaskom terenu druzeci se. Gde ih sada saljemo? U igraonice, kockarnice, haustore. Muka nam je od lazne brige za decu koju malo, malo izrazavaju pojedinci iz vlasti. Gospodja R.Hrustanovic je preko medija porucila sugradjenima da na Adi postoje sportski tereni.

- Istrajacemo u ovoj borbi, nase namere su casne, nema licnih interesa i apelujemo na ljude koji vode ovaj grad da postuju zakon, da rade svoj posao, bilo bi jako lose da pri sledecem upadu investitora sve krene jednim dramaticnim tokom, da bude zrtava, onda ni za njih nece biti dobro.

- Nasa vlast je nezrela, halapljiva i drska, dolazi vreme gradjanskih inicijativa, nazalost mi apoliticni pokazujemo visi nivo svesti.

- Sramota je da se u glavnom gradu jedne evropske zemlje gradjani organizuju i vode geriliski rat protiv investitora i njihovih pomagaca u vlasti, a sve radi ocuvanja jednog parcenceta zemlje i mrve kiseonika u ovom kraju koji se gusi od visespratnica. To zaista ponekad deluje kao da zivimo u zoni sumraka ili smo se preko noci pretvorili u likove iz"Alan Forda" gde tajna grupa TNT vodi bespostednu, svakodnevnu borbu sa "prljavim burzujima".

- Strasno je to sto nasim sudbinama odlucuju ispodprosecne i beskarakterne individue koje se rukovode iskljucivo licnim interesima.

Internet je prepun linkova... evo nekih:

Izdrzite !!!
Svaka cast na upornosti, udruzenje gradjana "ROCKY BALBOA" Zitiste je uz Vas

 www.rocky_zitiste.co.sr

U svakom sluchaju, znajte da niste sami jer je ovo udarac na svakoga ko iole voli Beograd! Ja sam ga shvatio veoma lichno, toliko lichno da bi (da prostite) j*** mater svima koji su odgovorni za to!!!

 Veliki pozdrav iz Kotora!!!

Cestitam ljudi, stali ste u odbranu stvari za koju se vredi boriti, za svoj zivotni prostor i zivotni prostor svoje dece! Izdrzite... i pobedite!

Yo chekirao sam vas sajt i ono cuo sam o tome sto se tu desava o rusenju tog parka ovo ono :D
Sajt www.Rakovica.co.sr vam daje podrsku,bar moralnu;)...

napred i vidimo se tamo da
zajedno odbranimo park... ;)
 

U "Uvećanju" kod Miše Stojiljkovića gostovali su predstavnici Petog parka i BS-a.

Za vreme emisije stiglo je mnogo poruka: