|
|
|
|
|
|
Suočeni sa nama neobjašnjivom medijskom blokadom, gde samo nekoliko dnevnih listova prati dešavanja u i oko "Petog parka" i poneka televizija povremeno napravi kratak prilog, započeli smo širenje istine i apela za rešavanje problema, putem Interneta. Na nekoliko stotina adresa, kad god se za tim ukaže potreba, šaljemo Poruke u boci bačene u e-mail talase, nadajući se da ih struje nose na prava odredišta! Ove poruke se putem već čuvenog PLJUS-a distribuiraju na još par hiljada adresa.
21. Poruka u boci (Mart 18, 2007 ) BOBIĆEVO „ISTRAJAVANJE NA POŠTOVANJU ZAKONA“-„MEDJU NAMA“... A ZAŠTO GRADSKA UPRAVA NE ISTRAJAVA NA POŠTOVANJU ZAKONA U OVIM SLUČAJEVIMA? 22. Poruka u boci (Mart 18, 2007 ) Doduše g.din Bobić daje ''arhitektonsko'' obrazloženje svog stava, pa kaže poslovni objekat od 6.500 m2 treba izgraditi na rečenom mestu uprkos svemu - da Grad ne bi morao investitoru kome je to obećano (pravno rečeno kome je izdato odobrenje za gradnju “u skladu sa urbanističkim planom”) da nadoknadi do sada učinjene troškove. Pa, najpre, i načelno Grad Beograd MORA da preuzme svaku, pa i materijalnu ODGOVORNOST za sve, pa i loše odluke svojih organa i institucija. Dakle, tome investitoru Grad Beograd treba da plati sve troškove koje je imao, i da nadoknadi štetu, jer je grad Beograd odgovoran što je urbanističkim planom predvideo takvu pogrešnu ideju! 23. Poruka u boci (Mart 21, 2007 ) Proleće u Petom parku - Sadnja žbunja, cveća i drveća... 24. Poruka u boci (Mart 26, 2007 ) Pozivamo JKP "Zelenilo" i "Gradsku čistoću" da ponovo, nakon skoro dve godine, opet počnu da održavaju i čiste naš kvart... -„ Bundžije" su se našle u šah-mat poziciji a da nisu uspe li da potpuno otkriju identitet protivnika i vreme početka partije , pri tome je protivnik varao (krao figure, vraćao poteze, padala mu zastavica, ...) . - Gospodin Komatina definiše Peti park „samo kao građevinsku parcelu koja je uknjižena i čiji vlasnik postoji". Ova definicija je tačna koliko i tvrdnja da je „čovek samo komad mesa sa nešto kostiju". Gladni lavovi, ili tigrovi, bi se sigurno saglasili sa njom, ali normalni ljudi, svakako ne. - .....i povrh svega potrebno je još da ste opsednuti strahom od mogućnosti da Gradska uprava ima nekog naročitog razloga da ugrožava vaše interese, te stoga morate, pored svih vaših ličnih obaveza i poslova, da stalno pratite i analizirate njene aktivnosti . ......Treći preduslov bi mogao biti ispunjen jedino u slučaju da ste oboleli od nekog težeg oblika paranoje, te je, kao takav, statististički beznačajan. -Izaberimo nacističke koncetracione logore kao drastičan primer mesta gde su se strogo primenjivali određeni propisi...
-.....nije bio park (!), je nedavno „proizvedena" u privatnu....... iz kojih se jasno vidi da su stanari kroz cene svojih stanova platili i uređenje igrališta i pakrova, dakle, da su, na izvestan način i njihovi vlasnici 25. Poruka u boci (Mart 30, 2007 ) ...oko ponoci, kod Petog parka dosao je dzip...pun ljudi, jedan covek u koznoj jakni je izasao i koracima "premerio" Peti park uzduž i popreko... 26. Poruka u boci (April 10, 2007 ) Javljamo Vam se sa stražarskog mesta u Petom parkiću, u isčekivanju upada građevinsko-parapolicijskog obezbeđenja preduzeća „Crnotravac“ 27. Poruka u boci (April 16, 2007 ) ...dolaze u sporstke klubove u kojima se treniraju borilačke veštine i traže dobrovoljce koji bi za 40 ili 50€ radili za neku agenciju koja se bavi obezbeđenjem, za intervenciju „negde na Zvezdari“...
21. Poruka u boci (Mart 18, 2007 ) ZAHTEV MEDIJIMA!!! Mediji su dugo ćutali o Petom parku. Objavljivani su samo sporadični izveštaji o trenutnim događajima i šture informacije o administartivnim potezima incijativnog odbora i malobrojnim odgovorima nadležnih. Čast izuzecima, zahvaljujući kojima smo ipak ostali aktuelni 21 mesec! Najzad je šira javnost saznala za našu borbu. Ali, put do istine je dug, jer istina bi mogla, kako reče gradski arhitekta g.Bobic, izazvati "domino efekat" i tako pokvariti mnoge već "dogovorene poslove". Nepravda se i dalje nastavlja, jer gradskom arhitekti i gradonačelniku su vrata medija uvek otvorena ali građanima nisu sasvim. Zahtevamo da se omogući Inicijativnom odboru za zaštitu Petog parka ravnopravan tretman u medijima jer se na ovaj način dezavuiše i dezinformiše javnost iznoseći samo selektivno nabrojane činjenice koje stvaraju pogrešnu sliku ovog slučaja. Da li 3500 potpisnika peticije, petnaestak skupština stanara, dve MZ i opština Zvezdara imaju pravo da odgovore na neistine ili selektivno prezentovane činjenice, koje Gradonačelnik i gradski arhitekta izjavljuju kad god to požele, a mediji bez ikakve provere objavljuju? Na prvom mestu uvek moraju biti interesi onih koji ŽIVE U GRADU, a ne "GRAD SAM PO SEBI", shvaćen samo kao "prostor za političko-finasijske transakcije". Najnoviji istupi gradskih čelnika u medijima u poslednjih nedelju dana povod su za ovaj ponovljeni zahtev medijima da daju priliku građanima i istini! I najzad, zašto se uglavnom priča o „Crnotravcu“ i njegovoj građevini kad je u pitanju regulacioni plan koji ugrožava 1000 djaka osnovne škole, 150 stabala, stanare 12 solitera? Zahtevamo da se nadležni organi ne trude toliko da javnosti objasne Peti park i privatnog investitora koji hoće da gradi za sebe zdanje, ne brine za privatni posed (koji i ne postoji, reč je o zakupu, I TO NELEGANLOM!) već da BRINU I O JAVNOM INTERESU KOJI JE U CELOM BLOKU UGROŽEN, NA KOJI GRAĐANI OMLADINA I DECA UKAZUJU VEĆ DVE GODINE.
NABROJACEMO SAMO NAJOČIGLEDNIJE NEZAKONITOSTI: -Zemljište dodeljeno nezakonitom licitacijom (sa samo jednim učesnikom). -Vršene su "preparcelacije zemljišta" - ukrupnjavanje parcele nakon dodele, bez ponovnog tendera. -Izvršena promena namene objekta i kvadrature koja nije u skladu sa Reg.planom bez ponovnog tendera, „Rešenjem o izmeni rešenja“ (potpisao preds. IO skupšt. grada, Nenad Bogdanović) -Ugovor sa Direkcijom nije sklopljen u zakonskom roku (30 dana) vec nakon 3 godine -Sklapanje ugovora nakon sto je ukrupnjen posed i izvršena promena namene i veličine objekta je nezakonito jer su bitno promenjeni uslovi tendera -Regulacioni plan izdat mimo zakona –Nesaglasnost JKP „Zelenilo“ i drugih primedbi pojedinih preduzeća i SO Zvezdara. –Nije urađena obavezna Procena uticaja na životnu sredinu, zbog čega je republički urbanistički inspektor naložio (31.10.2005.) pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica iz Sekretarijata za urbanizam i gradjevinske poslove grada Beograda, što je nadležnost ovog sekretarijata, ali i Republičke urbanističke inspekcije. Postupak još nije pokrenut! -Urbanistički uslovi izdati "na osnovu tog plana" nisu u skladu sa tim planom. -Odobrenje za gradnju izdato na osnovu nevazećih urbanističkih uslova (poništenih od strane republičke urbanističke inspekcije) -Falsifikovani podaci u urbanistickim uslovima i odobrenju za izgradnju. -Urb. uslovi 4500kvm a idejni projekat 6500kvm -Odobrenju za gradnju i pored toga sto je izdato na osnovu nezakonitih papira istekao je rok i za pocetak i za zavrsetak gradnje - dakle, trebalo bi da sledi oduzimanje prava na koriscenje zemljista. -Seča stabala izvršena pre pravosnažnosti rešenja, uz to, rešenje je glasilo na 21 a isečeno je 27 stabala. -Rušenje legalno izgrađenog (projektovanog i ucrtanog u urbanističke podloge) KOŠARKAŠKOG TERENA SA TRIBINAMA, bez ikakvog rešenja o rušenju i nadoknade stanarima koji su njegovu izgradnju platili kroz cene svojih stanova (o čemu svedoči dokumentacija „Trudbenika“) -itd.
BOBIĆEVO „ISTRAJAVANJE NA POŠTOVANJU ZAKONA“-„MEDJU NAMA“, POLITIKA 17.3. „Peti park“ nije peti, već jedini u naselju, ostalo su male zelene površine između solitera, ali park je bio više od 25 godina dok mu nisu konačno izvršili presudu. Kad se „govori o zemljištu oko koga se razvija tema“ mora se precizirati KOJE JE TO ZEMLJIŠTE! U planovima 1987. i 2002. to nije isto parče zemlje! Najpre je to bila jedna parcela, u uglu parka sa 2000kvm POSLOVNOG PROSTORA. I to je dodeljeno „Crnotravcu“ i to bi verovatno i prošlo, ali... „Crnotravac“ je kasnije pod sumnjivim okolnostima pripojio još dve parcele, čime se proširio i na košarkaški teren, promenio namenu u stambeno-poslovni objekat, povećao kvadraturu na 4500kvm pa na 6500kvm! Da zlo bude još veće, pošto niko ne bi pristao na izradu novog plana bez „zadovoljavanja potreba građana“ dodali su tri podzemne javne garaže u sred stambenih blokova a za njihovu izgradnju i prilaz bi moralo da se iseče još oko 150 stabala, unište tri dečija igrališta i proseče dvosmerna saobraćajnica kroz školsko dvorište! Totalni masakr jednog od najlepših beogradskih naselja! A potrebe građana bi zadovoljili samo da su ispod košarkaškog igrališta napravili jednu garažu, što je najbliže izvornom planu iz 1964. ne isekavši ni jedno jedino drvo i ne smanjivši prostor za igru i bavljenje sportom ni za jedan kvadratni metar! Gradski arhitekta kaže da je grad pre nekoliko godina napravio sportski teren dok se parcela ne privede nameni, što nije tačno“ Teren je projektovan 1964. Kuća koja se tu nalazila je srušena 1980. (od strane „Trudbenika“ a ne „Crnotravca“ kako to kaže gradonačelnik u „Poligrafu“) Teren je izgrađen 1981. Grad je samo nedelju dana pred izbore za novog Gradonačelnika 2004. postavio nekoliko klackaklica, tobogan i ljuljaške na sred „Poljačeta za fudbal“, jer je to bilo zgodno za slikanje za predizbornu kampanju iako je to nepodesno mesto jer je tik uz košarkaški teren pa nije bezbedno za decu, a 20m dalje postoji staro, projektovano i u planove ucrtano dečije igralište. ZAŠTO GRADSKA UPRAVA NE ISTRAJAVA NA POŠTOVANJU ZAKONA U OVIM SLUČAJEVIMA? Zašto nije uradjena obavezna Procena uticaja na zivotnu sredinu planirane izgradnje na prostoru Petog parka, što je konstatovao u svom inspekcijskom nalazu inspektor za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i životne sredine R. Srbije? Zbog te činjenice je od strane istog inspektora pokrenut i prekršajni postupak protiv odgovornog lica iz Sekretarijata za urbanizam i gradjevinske poslove grada Beograda, jer je suprotno odredbi Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu izdalo Rešenje o odobrenju za izgradnju investitoru - preduzeću "Crnotravac", bez navedene Procene. Ni sekretarijat za urbanizam a ni Republička urbanistička inspekcia (pri Min.kap.inv.) nisu reagovali na ovaj nalaz insp. za zašt. živ. sredine koji je izdat 31.10.2005. Zašto je investitoru izdato Rešenje o odobrenju za izgradnju od strane gore pomenutog Sekretarijata, iako projekat planiranog značajno objekta odstupa od uslova iz Akta o urbanističkim uslovima koje je opet izdao isti Sekretarijat? Ovu činjenicu je konstatovao u svom inspekcijskom nalazu urbanistički inspektor Ministarstva za kapitalne investicije R. Srbije. i zbog toga je pokrenuo postupak za oduzimanje spornog Rešenja o odobrenju za izgradnju. Kako je dozvoljeno da po drugi put izdaju rešenje o odobrenju za izgradnju po urbanističkim uslovima koji su osporeni od strane republičkog inspektora? Zašto prethodno više puta pomenuti Sekretarijat za urbanizam i gradjevinske poslove grada Beograda nije postupio po nalogu Urbanističke inspekcije i doneo Rešenje o ukidanju Rešenja o odobrenju za izgradnju na prostoru Petog parka? Zašto urbaničtički inspektor ne pokreće ocenu zakonitosti Reg. plana iako mu je ukazano ne nezakonitosti? Zašto Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove nije ukinuo rešenje o odobrenju za izgradnju kad mu je istekao zakonski rok i na početak i na završetak gradnje? Zašto se ništa ne rešava po krivičnim prijavama podnetim pre godinu i po dana koje se odnose na falsifikovanje dokumentacije, itd? Zašto se pozivaju na „privatnu imovinu“ investitora kad je u pitanju samo zakup gradskog zemljišta a i do njega je došlo nizom nezakonitih radnji?
I ZA KRAJ: U „Novostima“ 17.3.2007. Gradonačelnik je izjavio „Na jedno posečeno drvo mi posadimo sto“ . Gde je naših 2700 stabala? 22. Poruka u boci (Mart 18, 2007 ) Prošle nedelje, u vestima televizije B92 u 16,00 časova gostovao g.din Đorđe Bobić, glavni arhitekta Beograda. U tom gostovanju izneti su stavovi i činjenice kojima se energično suprotstavljamo! G. din Bobić kaže, naime, da je investitor imao troškove, pa ukoliko izgubi pravo da na lokaciji izgradi što je naumio, i za šta je dobio odobrenje, šteta će biti za Grad da mu te troškove nadoknadi, što nije interes građana, jer prazni gradsku kasu. Sa druge strane Grad će sprovoditi zakon, jer se tako ostvaruje i opšti interes građana. Najpre, što se sprovođenja zakona tiče. Naravno spovođenje zakona je, načelno, važno, ali nije uvek u interesu građana, odnosno opšteg interesa. Tako, ako je određeni urbanistički plan u jednom svom delu sačinjen na štetu građana, o čemu je ovde upravo reč, sprovođenje toga plana suštinski ne može biti u interesu građana, iako bi pravno, može biti, bilo legalno. Uz to ukoliko je sporna zakonitost (usklađenost sa zakonom) toga plana (kao podzakonskog pravnog akta), pa ukoliko je otvoreno pitanje da li je ispoštovana procedura (a procedura je u pravnoj državi bitna koliko i sama suština, jer brani od voluntarizma) dodele zemljišta investitoru da ga privede nameni koja je predviđena tim planom, ima sasvim dovoljno, i to raznovrsnih argumenata i činilaca koji ozbiljno dovode u pitanje kako se, kakvim i čijim postupanjem, u ovom slučaju ostvaruje opšti interes, odnosno interes građana Beograda. G.din Bobić i drugi čelnici gradskih organa uprave treba zapravo da odgovore na pitanje (umesto što brinu brigu o troškovima investitora) zašto se inicijativa gradske Opštine Zvezdara, dve Mesne zajednice, više Stambenih zgrada i grupe građana (što sve zajedno čini čitavu Zvezdaru) za izmenu urbanističkog plana u jednom delu - ignoriše. Zar svi ti ljudi, Opština, Mesne zajednice, soliteri, grupa građana, nije dovoljno da gradske institucije na tu inicijativu odgovore, makar i negativno. Svakako, negativni odgovor bi moralo da prati stručno i suvislo (da ga građani razumeju) obrazloženje, dakle sa stanovišta urbanističke struke, zašto institucije grada Beograda smatraju da poslovni objekat od 6.500 m2 treba izgraditi baš usred bloka od 12 ogromnih solitera, tik uz osnovnu školu, i na mestu jednog od retkih parkova na puškomet udaljenosti, i tako definitivno ''ugušiti'' taj kraj. Doduše g.din Bobić daje ''arhitektonsko'' obrazloženje svog stava, pa kaže poslovni objekat od 6.500 m2 treba izgraditi na rečenom mestu uprkos svemu - da Grad ne bi morao investitoru kome je to obećano (pravno rečeno kome je izdato odobrenje za gradnju “u skladu sa urbanističkim planom”) da nadoknadi do sada učinjene troškove. Pa, najpre, i načelno Grad Beograd MORA da preuzme svaku, pa i materijalnu ODGOVORNOST za sve, pa i loše odluke svojih organa i institucija. Dakle, tome investitoru Grad Beograd treba da plati sve troškove koje je imao, i da nadoknadi štetu, jer je grad Beograd odgovoran što je urbanističkim planom predvideo takvu pogrešnu ideju! Pretežni je interes građana (opšti interes) da se sulude ideje ne smeštaju u urbanističke planove, i da se takvi planovi ne realizuju, odnosno da se sulude ideje ne pretaču u stvarnost, već da se izbace i iz života i iz planova, u odnosu na to da grad Beograd u gradskoj kasi uštedi troškove koje bi s pravom potraživao investitor koji je dobio odobrenje da suludu ideju iz plana pretvori u stvarnost. Plašiti građane visinom naknade koju bi Grad (što svakako znači svi Beograđani) trebao da plati investitoru, ako bi se suluda ideja iz urbanističkog plana izbacila, nije korektno ako se ne obračunaju, preciziraju i objave troškovi koji tu naknadu čine. Najpre, taj investitor na mestu koje celi Beograd sada zna kao ''Peti park'' nije ništa izgradio. Za sada, on je tamo samo sekao (stabla) i orao (igralište). Neka Crnotravac ispostavi račun Beogradu koliko to košta! Beograd je dovoljno veliki i stari kavaljer da plati, zarad svoga gospodstva, i veći ceh! Dalje, šta je još od troškova, svakako onih koji se mogu dokumentovati računima, (one druge za koje računa nema Beograd ne može da razmatra) imao investitor? Sačinio je idejni projekat, platio naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, taksu za zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju, platio fizičko tehničko obezbeđenje da ukloni nezadovoljne građane iz parka... U redu, sve to ima svoju cenu, pa neka investitor i njegov ''advokat'' građanima kažu koliko je to u našim parama, ili evrima, i to će građani Beograda razumeti. Jedno je sigurno, ma koliki ceh treba platiti Crnotravcu da odustane od Petog parka to je jefitninije nego da se park uništi. Jer, Beograđani moraju znati, i znaju: Peti park je samo početak, i ako investitori i njihovi ''advokati'' ne pokleknu pred pritiskom građana ''kod Liona'', svi parkovi do Terazija, i dalje do Zemuna će na isti način biti izbrisani iz planova, a na njihova mesta, najpre u planovima, a zatim i na glavama Beograđana će nići poslovni i tržni centri, jer šta će Beogradu parkovi, kad se lokali bolje prodaju... Troškovi koje je”Crnotravac” imao ne mogu biti veliki, i to se argumenotvano mora razotkriti kao jedan pokušaj zamene teza i ''plašenja naroda'', bez ikakvog stvarnog osnova. I to se može lako, makar i grubo izračunati, jer su svi ti troškovi svakako javni podaci. U najvećem delu, reč je o parama koje Grad Crnotravcu samo treba da vrati, jer je reč o naknadama koje je on eventualno uplatio Gradu. A onaj deo koji se odnosi na troškove koji se ne mogu vratiti, jer nije reč o prihodima Grada, već o troškovima učinjenim trećim licima, na primer izrada tehničke dokumentacije, rad advokata, rad bageriste i drvoseče i sl. moraju biti toliko bagatelni u poređenju sa vrednošću opšteg interesa da se park zadrži i da se poslovni centri ne planiraju i ne zidaju tamo gde im nije mesto. Čak Grad se za najveći deo njegovih troškova može “prebiti” sa Crnotravcem tako što bi mu ih uračunao u troškove za druge lokacije na kojima bi Crnotravac radio. Štaviše, i na ovu lokaciju, “Crnotravac” je došao tako što je odustao od neke lokacije na Dorćolu! U koliko, međutim Crnotravac i Bobić misle na nekakvu izmaklu dobit i eventualno pravo da Crnotravac naplati naknadu kao da je celu zgradu izgradio i rasprodao, to je bezočno, nečuveno, i teško da bi bilo koji sud tako nešto dosudio... No, čak i to je za grad Beograd manje zlo, od ovog opasnog presedana, da se na silu glupost može isplanirati, uneti u plan, a zatim iz plana pretočiti u život. 23. Poruka u boci (Mart 21, 2007 ) Nedelja, 25.3.2007. Proleće u Petom parku Sadnja žbunja, cveća i drveća... Pozivamo sve ljude koji bi da učestvuju u ozelenjavanju petog parka, a mogu da daju svoj doprinos u sadnicama, ašovima i radnoj snazi da dođu i učestvuju. Sadnice donesite izmedju 13h i 13:30h U 14h počinje sadnja, kad vidimo čime raspolažemo i isplaniramo raspored donešenih sadnica! Inicijativni odbor za zaštitu Petog parka i Beogradski sindikat
24. Poruka u boci (Mart 26, 2007 ) 1. "Prolećna mist(e)rija u Petom parku
Danas se u Petom parku okupilo par stotina gradjana da očisti i ulepša Peti park.
Zasađeno je oko 30 stabala raznovrsnih sadnica: paulovnija, tuja, jela, kajsija, šljiva, kesten, sibirski brest ...
kao i stotinak sadnica žive ograde, ruža , i raznovrsne sitne cvetnice (neven , dan i noć, itd...)
U raspoređivanju sadnica nam je pomogla prof. dr. Ljiljana Vujković sa šumarskog fakulteta-odsek za pejzažnu arhitekturu, a svoj doprinos u sadnicama, radnoj snazi i moralnoj podršci su dali i Beogradski sindikat i Zelena omladina Srbije.
Postavili i smo i pano za glasanje za dizajn buduće majice i bedža, i slogan. Izabrana su dva predloga.
Klinci su od dasaka i polomljenog betona napravili improvizovanu "kućicu" za štene-lutalicu koje se tu odnekud pojavilo... Možda bi Orca ili neka druga organizacija koja se bavi zaštitom životinja mogla da mu pokloni pravu kućicu I da ga vakciniše, a deca će ga sama hraniti. Neka to bude "ČUVAR PETOG PARKA"
Jutros su došli radnici iz Javne rasvete da nam poprave kandelabre, a najkraći put je bio kroz našu leju muškatli. Nismo im dozvolili. Pronašli smo trasu za instalaciju koja ne remeti naš park. Kako god on sada izgledao.
2. Sada smo očistili u uredili naš park. Pozivamo JKP "Zelenilo" i "Gradsku čistoću" da ponovo, nakon skoro dve godine, opet počnu da održavaju i čiste naš kvart, jer je u toku noći park već bio preplavljen kesama koje je vetar doneo iz okoline, a i trava uskoro treba da se kosi!
3. Komentar citirane izjave g. Nenada Komatine, sekretara Gradskog sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, u članku „ Bitka za Peti park" (NIN br. 2930) Citat iz NIN-a: „To je samo građevinska parcela, koja je uknjižena i čiji vlasnik postoji. A to nisu stanari okolnih zgrada . Mi pokušavamo da održimo red u državi, a taj red se odnosi na poštovanje zakonai tuđe imovine" On kaže da je potpuno nebitno što je kvadratura objekta u međuvremenu povećana za nekoliko hiljada kvadrata. „Uostalom, Plan postoji već 20 godina i građani su mogli da utiču na njega tokom javne rasprave"
Kada se pažljivo analizira ova kratka izjava, dolazi se do vrlo neprijatnih zaključaka. Zbog čitalaca NIN-a, ali i svih ljudi koje interesuje ovaj problem i njegovo razrešenje, a koji su manje upućeni u problem Petog parka na Zvezdari, osećamo potrebu da na nju skrenem o pažnju, jer ona, sama po sebi, dosta toga objašnjava i jasno ukazuje na težinu spora između ugroženih građana i Uprave grada Beograda .
Iz elegantno povezanih rečenica g. Komatine logično sledi da su se te „bundžije" našle u šah-mat poziciji i da je besmisleno tražiti vraćanje poteza kada je evidentno da su partiju davno izgubili, maltene još u otvaranju . A, on i ostali, koji su valjda za to specijalno zaduženi, su eto tu da „pokušavaju" da održe regularnost igre, odnosno da se brinu o poštovanju propozicija. Po njima, nije bilo nikavih spornih detalja i partija je normalno privedena završetku. Međutim, iz ugla šahiste koji je u „beznadežnoj" poziciji stvari izgledaju potpuno drugačije . Pre svega, on je prvo doznao da je pred matom, a zatim da uopšte igra partiju. Pošto je bio prinuđen da prihvati nametnutu „realnost", pokušao je onda još da sazna ko mu je protivnik, kakve su propozicije igre i, na kraju, da rekonstruiše sam tok partije . Iako se svojski trudio, nije uspeo da potpuno otkrije identitet protivnika i vreme početka partije. Međutim, analizirajući sam tok ovog neobičnog meča , nepobitno je ustanovio da je njegov protivnik varao (krao figure, vraćao poteze, padala mu zastavica, ...) i pri tome imao blagonaklon odnos sudija . Požalio se zato sudijama i organizatorima sa zahtevom da se partija poništi, ali od njih je dobio odgovor da mu je prigovor bespredmetan jer je zakasnio, pa ga ne treba ni razmatrati.
Iako izgleda kao siže neke fantastične priče, ovakva apsurdna šahovska partija upravo odslikava formalnu stranu problema zvanog Peti park. Priznaćete da autoru ovakvog patenta, ko god da je, treba odati priznanje za domišljatost.
Međutim, suštinska strana priče o Petom parku je mnogo mučnija. Ona govori o stvarnom odnosu vlastodržaca prema ostatku naroda i o potpunoj razdvojenosti ta dva sveta. Interesi jednih se suprostavljaju interesima drugih. Moć, ili svemoć, jedne strane izaziva reakciju druge strane. Ovog puta su u pitanju gradski vlastodršci, a narod su stanovnici jednog dela Zvezdare, međutim očito da je problem univerzalan. Naravno da je strana zadužena za formalni aspekt uvek u prednosti, jer ona povlači konce u skladu sa pravilima koje sama definiše . Za nju nije nikakav problem promeniti formu, kada se žele povući konci u određenom smeru. U sporu oko Petog parka, jasno je koja je to strana. Jasno je i kojoj strani pripada gospodin Komatina. Ali, problem je u tome što on ne uviđa da postoji granica dokle ovakva vrsta prednosti može da ide. Mišljenja smo da je sa problemom Petog parka čaša prelivena. U zajedničkom interesu je da g. Komatina, i njegovi istomišljenici, što pre to shvate.
Gospodin Komatina definiše Peti park „samo kao građevinsku parcelu koja je uknjižena i čiji vlasnik postoji". Ova definicija je tačna koliko i tvrdnja da je „čovek samo komad mesa sa nešto kostiju". Gladni lavovi, ili tigrovi, bi se sigurno saglasili sa njom, ali normalni ljudi, svakako ne. Peti park je bio (i ponovo će biti, ako se usliše zahtevi građana) jedan predivan prostor, na kraju naselja „Lipov lad", koji je obuhvatao uređenu zelenu površinu sa tridesetak stabala kvalitetnog drveća i betonirano igralište sa tribinama. Kada su krenuli da ga ruše, imao je prave koševe, ukopane klupe za sedenje, klackalice, ljuljaške, penjalicu i dečji tobogan. Na tom prostoru su se okupljali ljudi svih generacija, a najviše, naravno, omladina i deca, koja su tu odrastala, provodeći vreme na koristan način. Nekoliko hiljada stanovnika Mesnih zajednica „Lipov lad" i „Vračarsko polje", koji su dve i po decenije bezbrižno koristili Peti park, nije ni sanjalo da postoji nekakav uticajni urbanista koji je drugačije zamislio završetak njihovog, odavno dovršenog, naselja i koji je bez njihovog znanja sve vreme predano radio na osvajanju tog prostora, odnosno na njegovoj prenameni. Taj postupak je izveden tiho, jer samo tako je imao izvesne šanse da bude uspešan. Prvo je 1987. godine jedan deo parka pretvoren u građevinsko zemljište , a zatim je u kasnijim godinama, raznim preparcelacijama, površina celog parka, uključujući i košarkaški teren, dobila novu namenu. Prošlo je još dosta godina do kišnog subotnjeg jutra 11.06.2005, kada su radnici JKP „Zelenilo", iznenada i na brzinu, posekli sve drveće u parku. Toliko im se žurilo, da nisu imali strpljenja ni da sačekaju nekoliko dana, da im Rešenje za seču postane pravnosnažno. Stanari okolnih zgrada su se našli u šoku. Tada su doznali da postoji Plan po kome treba da se sagradi nekakav stambeno-poslovni objekat na mestu parka. Film je počeo da se odmotava unazad. Da bi zaštitili sopstveni interes i interes svoje dece, ugroženi građani su se organizovali, čvrsti u nameri da stvari isteraju na čistinu i da se izbore za svoja prava. Tog dana je počela priča koja se zove „Bitka za Peti park" i koja još uvek traje.
Neiskrena je tvrdnja g. Komatine da su građani mogli da utiču na taj Plan tokom javne rasprave, pošto „on postoji već 20 godina". Oni bi se sigurno pobunili ranije i učestvovali na svim mogućim raspravama, da su bili obavešteni. U organizovanijim državama, u kojima vlast ne pokušava da podvali građanima (bar ne na ovako primitivan način) , kada se planira promena u nekom delu grada, postavi se tabla na samom placu sa svim neophodnim obaveštenjima, uključujući tu i datum do koga je moguće uložiti eventualni prigovor. Nije dovoljno samo objaviti ovakav oglas među poslednjim stranicama nekih dnevnih novina, jer je moguće, da u mnoštvu ostalih oglasa, ostane nezapažen. Kod nas se u štampi oglašava Poziv za javnu raspravu o novim urbanističkim planovima i time formalno zadovoljava propisana procedura. Međutim, da bi do vas zaista doprle ove informacije, potrebno da bude ispunjeno nekoliko uslova. Pre svega trebalo bi da kupujete dotične novine, da imate interesa da čitate onaj njihov deo koji sadrži takve oglase i povrh svega potrebno je još da ste opsednuti strahom od mogućnosti da Gradska uprava ima nekog naročitog razloga da ugrožava vaše interese, te stoga morate, pored svih vaših ličnih obaveza i poslova, da stalno pratite i analizirate njene aktivnosti . Jasno je da za ispunjenost prvog uslova postoji neka realna verovatnoća, ali, već zadovoljenje drugog uslova je mnogo manje verovatno. Treći preduslov bi mogao biti ispunjen jedino u slučaju da ste oboleli od nekog težeg oblika paranoje, te je, kao takav, statististički beznačajan. Ali, nemojmo se zavaravati . Nije ovde nekakav slučajan splet okolnosti uticao da tako važan urbanistički akt, kakav je Regulacioni plan pomenutog Zvezdarskog naselja , bude usvojen bez znanja njegovih žitelja. Ovde je bukvalno izvršen zločin sa predumišljajem. Prethodila mu je dugogodišnja priprema. Čak i kada je Plan legalizovan, opet je veoma dugo bio skrivan . Otkriven je praktično tek u fazi realizacije, ali onda je otkrivena i perfidna metodologija dovođenja pred svršeni čin, kojom su se rukovodili njegovi kreatori i egzekutori.
Možemo primetiti da g. Komatina formom pokriva suštinu problema . On, kao i ostali čelnici Gradske uprave, suštinom uopšte ni ne želi da se bavi, jer tobože isteklo je vreme za to. Ovakva ignoracija je vrlo indikativna, kada se ima u vidu zašto se građani bune i kakvi su njihovi interesi ugroženi. Sekretar Gradskog sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove čak ide toliko daleko da sebe vidi kao jednog od zaštitnika zakona i čuvara reda u državi! To je zaista odgovorna uloga za jednog gradskog funkcionera koji je po profesiji pravnik i koji, zbog toga, sigurno zna kako se bilo kakvi propisi, pa i zakonski, mogu upotrebljavati i zloupotrebljavati na razne načine. S druge strane, opšte je poznato da se nekakva zakonska regulativa može uvesti na bilo kom mestu. Izaberimo nacističke koncetracione logore kao drastičan primer mesta gde su se strogo primenjivali određeni propisi. Kada čitate ili slušate ispovest jednog službenika neke takve ustanove , koji govori kako je u skladu sa svojim obavezama bio dužan da likvidira određeni broj zatvorenika, malo je verovatno da ćete imati razumevanja za razvojne probleme njegove ličnosti i, još manje, za propise koje je on strogo poštovao. Verovatnije je da ćete, uz potpunu zgroženost, vaša razmišljanja usmeriti u nekom sasvim drugom pravcu. Možda bi ste se, naprimer, zapitali kako je moguće u državi, čija je nacija dala značajan doprinos kulturnom i tehnološkom napretku čovečanstva , da se realizuje tako suluda zamisao, kakva je plansko uništavanje „nepotrebnih" ljudi u specijalizovanim institucijama.
U osnovi nije teško shvatiti u čemu je težina problema zvanog „Peti park ". Teško je doći do njegovog rešenja zbog interesa pojedinih moćnika koje štiti Gradska vlast. Ti interesi, ne samo da ugrožavaju građane jednog dela Beograda, već stoje i naspram stručnih mišljenja, elementarne logike i zdravog razuma. Gospodin Komatina na vrlo provokativan način izbegava glavnu temu spora, kada govori o vlasničko-imovinskim odnosima vezanim za tu „građevinsku parcelu". Kada kaže da njeni „vlasnici nisu stanari okolnih zgrada", pre svega ima nameru da ih efikasno neutrališe, kao nebitnu stranu, i da dalje ništa ne objašnjava . Međutim, tu i jeste poenta. Ta javna površina, za koju čelnici Gradske uprave sada govore da nikad nije bio park (!), je nedavno „proizvedena u privatnu" , mimo znanja i protivno interesima njenog prethodnog (i trenutnog) korisnika, a to su upravo stanari okolnih zgrada . Štaviše, postoje ugovori sklopljeni tokom izgradnje naselja, iz kojih se jasno vidi da su stanari kroz cene svojih stanova platili i uređenje igrališta i pakrova, dakle, da su, na izvestan način i njihovi vlasnici! Jednostavnije rečeno, Gradska uprava se potrudila da „zakonski" otme tim građanima jedan vrlo važan prostor u njihovom naselju i nameni ga za izgradnju nekakvog ogromnog objekta koji bi čitavo naselje degradirao u arhitektonskom i ekološkom smislu.
Imajući u vidu sve negativne posledice osporavanog Regulacionog plana, stanovnici Mesnih zajednica „Lipov lad" i „Vračarsko polje" sa Zvezdare ne nameravaju da se pomire sa nametnutom situacijom i gromoglasno traže da se Peti park ostavi u funkciji koju je imao od svog nastanka. U tome ih zvanično podržavaju i svi odbornici Opštine (nezavisno od političkog opredeljenja), na čelu sa Predsednikom Milanom Popovićem. Dakle, ne bi trebalo da bude diskutabilno, šta je ovde opšti ili javni interes. Paradoksalno je što o njemu treba da brine upravo ona institucija koja ga negira. Nažalost, ona se naziva Uprava grada Beograda. Njeni rukovodioci, ili „pojedinci koji samo pokušavaju da održe red i zakon u državi", kako se izrazio g. Nenad Komatina, su uveli privatni interes u ovu priču i iz petnih žila se upinju da ga zaštite . Videli smo, i vidimo kako to rade u ime „zakona" i pečatiranih papira. Možemo pretpostaviti, bez mnogo šansi da pogrešimo, i zašto to rade. Međutim , postavlja se ozbiljno pitanje: ko onda vodi računa o javnom interesu? Sme li se on ikada zanemarivati, ili tretirati kao kolateralna šteta?
Slučaj Petog parka je posebno delikatan, jer su najviše povređeni interesi dece i omladine. Nadležni „čuvari reda i zakona" su do sada bili i gluvi i slepi za tu činjenicu. Štaviše, nekoliko puta su upotrebom sile pokušavali da razreše problem. Da li i dalje razmišljaju na isti način ili će ipak kod njih prevladati humani obziri, ostaje da se vidi. Sigurno je da bi od velike pomoći bilo da se u javnosti čuju mišljenja ili sugestije još nekih respektabilnih „čuvara" države. Takvi sigurno postoje u raznim ministarstvima, a najviše u onim koja se staraju o omladini, sportu, zdravlju i zaštiti životne sredine.
Inicijativni odbor za očuvanje Petog parka 25. Poruka u boci (Mart 30, 2007 ) Prosle noci (izmedju srede i cetvrtka), oko ponoci, kod Petog parka dosao je dzip. Ogroman, crni, po kazivanju ocevidaca "nikad takav nismo videli ovde". Bio je pun ljudi, jedan covek u koznoj jakni je izasao i koracima "premerio" Peti park uzduz i popreko, i na suprotnoj strani parka, opet usao u dzip koji ga je pratio sve vreme "merenja". I taman smo pomislili kako je to samo neko "drustvance" koje je eto, nakon razgovora u kafani, na putu kuci svratilo da vidi taj cuveni park o kojem bruji javnost, kad se danas popodne, naocigled svih ponovila slicna situacija. Nekoliko "ljudi u crnom" je stajalo na ulici, razgovaralo i zamahivalo glavom u pravcu parka vise puta tokom razgovora. Ove potonje su videla samo deca, te im stoga niko nije prisao da ih pita sta im treba (sto ljudi iz naseg kraja imaju obicaj, u protekla skoro 22 meseca). To se neprijatno poklopilo sa sve "anonimne dojave" da investitor "intenzivno radi na peglanju papira"! Pitamo gradsku vlast sta tu ima da se sredjuja sa papirima kad je gradski arhitekta jos odavno rekao da su "papiri potpuno cisti"? Pitamo javnost sta je moguce da se uradi sa falsifikovanim dokumentima, probijenim rokovima, odstupanjima planova od planskih akata, nalazima republickih inspekcija itd? To su cinjenice koje nije moguce retroaktivno ispraviti. I tako, iako je mnostvo nezakonitosti obelodanjeno, iako je paznja javnosti sada izuzetno fokusirana na dogadjaje u vezi sa ovim parkom, nakon nekoliko meseci nadanja da su stvari krenule "pozitivnim tokom" o cemu smo dobili usmene nagovestaje iz nekoliko "sluzbi" i "Institucija", građani oko Petog parka opet uvode danonocno dezurstvo. 24h na strazi, u "pravnoj drzavi"! Ovog puta medjutim, nadamo se da gradjani oko Petog parka nisu sami. Mnogobrojna podrska koju nam pruzaju gradjani iz celog Beograda nam daje nadu da ce pravda i razum ipak da pobede! Nadamo se da ce gradske vlasti shvatiti da ne treba da ratuju protiv gradjana, vec da daju investitoru drugu lokaciju, za sta ce sigurno naci zakonski okvir, u to ne sumnjamo, jer, kako saznajemo, opet nezvanicno, investitor jeste speman da prihvati drugu, odgovarajucu lokaciju, kad bi mu je ponudili! Da li ce gradjani konacno, posle skoro dve godine straha, dezurstava i borbe da povrate veru u gradske institucije? Da li je zaista neophodno da sami okopavamo, čistimo i danonocno cuvamo ovo malo zelenog prostora u prenaseljenom i pregusto izgradjenom Beogradu? Od ovog vikenda, (u nedelju u 13h ako bude lepo vreme) pocece besplatni karate treninzi za decu iz okoline parka, ali i svu drugu decu koja nemaju svoj park i sportski teren, a roditelji ne mogu da placaju preskupe treninge u zagusljivim salama, kasno uvece kad skole zavrse nastavu i puste "placene trenere" da drze skupe treninge po skolskim salama...
26. Poruka u boci (April 10, 2007 ) Dragi Beograđani,
http://www.youtube.com/watch?v
Srdačan pozdrav,
PS.Svakodnevno nas "obilaze" sumnjivi posetioci i sve češće dobijamo informacije o pripremi novog upada, a sve sa istom, nelegalnom dokumentacijom koju nadlezni nikako nemaju hrabrosti da ponište zvanično! Na straži smo 24h dnevno i ne možemo da verujemo da je moguće da već 22 meseca moramo da branimo zakon fizički, na terenu, u parku... 27. Poruka u boci (April 16, 2007 ) Nekoliko građana koji ucestvuju u odbrani Petog parka (kako s'pravom rece g. Bobić-beogradskog brenda) je od svojih prijatelja sportista dobilo slicnu vest: Neki ljudi dolaze u sporstke klubove u kojima se treniraju borilacke vestine i traze dobrovoljce koji bi za 40 ili 50€ radili za neku agenciju koja se bavi obezbeđenjem, za intervenciju „negde na Zvezdari". Kako su se i prethodne slicne dojave pokazale istinite, oravdano strahujemo da su i ove takve.
Da li to znaci formiranje gradske „paravojske" ili „parapolicije"?
Apelujemo na sve sportiste da se ne odazivaju ovom pozivu na „laku zaradu". Upravo je ovo usmereno protiv sporta, a šta sport znači to oni koji su aktivni i uspešni u njemu najbolje znaju! Molimo sve medije da ovaj apel prenesu kako bi sportisti kojima se nudi ova "laka zarada" znali o cemu se radi!
Seca stabala je izvrsena nezakonito, u rano subotnje jutro, poslednji upad je pokusan u 4:30, izjutra, po mraku i mimo svakog radnog vremena, to su samo dve od bezbroj nezakonitosti koje prate ovaj suludi pokusaj gradnje, zar iko jos moze da poveruje u pricu da je ta gradnja legalna i zakonska? Sve i da jeste trebalo bi preispitati kompetencije onih koji su to "ozakonili"! Deca iz okoline Petog parka vec skoro dve godine nemaju svoj sportski teren, igralište i park, mnogi se već i ne sećaju kako je to izgledalo, tad su bili bebe u kolicima a sad bi igrali fudbal ili košarku kad bi imali gde!
Pozivamo sportiste da, kao sto je vec poceto u Petom parku, dodju i demonstriraju svoje vestine ne kao privatno obezbedjenje investitora koji mimo zakona i morala pokusava da na silu udje u posed necega sto mu ni po kojem osnovu ne pripada, vec kao sportisti koji ce deci Petog parka pokazati svoje umece i privuci ih da se bave sportom. Narocito sada kada u svom okruzenju za to nemaju priliku.
Kao i prethodnih desetak puta, kada su dolazili sa raznim obezbedjenjima i izvodjacima, tako ce i svaki naredni put gradjani koji ZNAJU da su u pravu izaci i braniti svoje pravo na elementarni zivotni prostor. Ne na selu, na koje ih poziva gospodja Čolić iz „Crnotravca", jer tamo nisu rodjeni, tamo nisu škole i fakulteti koje pohađaju, tamo nisu roditelji, bake i deke koji mogu da paze na svoju decu dok se igraju u svojim parkovima, tamo nisu fabrike i preduzeća u kojima rade. Iz bezbroj razloga primorani su da zive u gradu, ali to ne znaci da treba da ih maltretira svako kome se ogadilo seosko zelenilo pa je resio da ga unisti i u gradu. U nedelju, 15.4. odrzan je koncert grupe Jarboli. Kao specijaln gosti, nastupili su i momci iz BS-a. Promovisani su bedževi i majice napravljeni po nacrtu Ranka Guzine, kao i razglednice "freebalkancard" sa motivom Petog parka. www.freebalkancard.com/Cards.aspx
Sledeće subote, 21.4. branioci Petog parka ce ucestvovati u trci zadovoljstva na "Beogradskom maratonu". Mi nismo protivnici ni Beograda ni dobrih akcija koje se u njemu organizuju. Mi smo protivnici losih odluka i onih koji su uporni u pokusajima da ih sprovedu!
U nedelju 22.4. u Petom parku Miki iz Kupinova kuvace pasulj u velikom kazanu. Pozivamo sve ljude koji podrzavaju odbranu Petog parka da dodju na druzenje uz pasulj i donesu kolace kojima bi se zasladili posle rucka! |
|
|
bravenet.com
